Почеци

Posted in Историјат.

      За разлику од многих других верских покрета током историје, почеци баптизма не могу се одредити с највећом прецизношћу. Не постоји један јединствени догађај, нити појединачна личност којима би се могли приписати почеци овога покрета. Његове корене треба тражити у читавом низу верских догађања у Енглеској крајем 16. и нарочито почетком 17. века, а у много мањој мери и у појединим верским покретима и у другим западноевропским земљама, посебно менонитском у Холандији. Утицај Швајцарских и холандских анабаптиста на настанак баптиста је много мањи (ако је уопште постојао) него што неки историчари истичу.

      Након окрутне владавине про-католичке краљице Мери (1553-1558) – владавине током које је на ломачи спаљено стотине протестаната, у англиканској цркви, под утицајем калвинизма, појавио се велики број незадовољника таквом црквом у чије име је Мери (названа због тога и „Крвава Марија”) спроводила најкрвавија зверства против оних који другачије верују. Ни нови Закон (Ацтс оф Униформитy анд Супремацy, 1559), којим је започела владавина краљице Елизабете И, није англиканску цркву приближио новозаветном моделу цркве.

      Ови незадовољници се нису издвајали из цркве, већ су настојали да је очисте изнутра (енгл. пуре = чист). Тако је настао покрет под називом пуританизам. Временом се све више показивало да пуританизам не доноси жељене резултате  (промену цркве изнутра), па су појединци почели да напуштају пуританске кругове у англиканској цркви, и да се издвајају (енг. сепарате = одвојен), због чега су названи сепаратистима. Сепаратизам добијао све више присталица, а сепаратисте је све више привлачила идеја о добровољној, тзв. окупљеној цркви по угледу на првобитну хришћанску заједницу коју су основали Христос и апостоли. Објављивање „Антисепаратистичког декрета” (1593.) резултирало је прогонством неистомишљеника (сепаратиста) у Холандију. Прогнани су у више великих група, а уточиште су нашли у Лајдену, Амстердаму и другим местима.

      Сепаратисти нису себе сматрали рушитељима и противницима цркве, нити су прихватали назив „сепаратисти”. Били су то побожни људи који су озбиљно схватали веру и хришћански живот и зато настојали да се растерете свих могућих стега наметнутих од стране полу-реформисане и формалне англиканске цркве у којој су главну реч водили световни владари.

      Англикански свештеник, пуританац, студент с Кембриџа, Џон Смајт (Јохн Смyтх, ?1570-1612), након вишегодишњег колебања, приклања се сепаратистима и прикључује такозваној окупљеној цркви. Власти су према њима биле непријатељски настројене, тако да је, крајем 16. века, и ова група завршила у прогонству у Холандију. Под Смајтовим вођством група је почела да развија најрадикалнији облик сепаратизма, залажући се за спонтано богослужење у оквиру окупљене цркве, без молитвеника и хијерарјиског клера. У овој групи налазио се и Томас Хелвис (Тхомас Хелwyс). Боравећи у Холандији ова група сепаратиста интензивно се састајала и проучавала Свето писмо, и све више откривала потребу за моделом цркве утемељене на новозаветним начелима.

      За време боравка у Холандији, такође су дошли у дотицај и с холандским менонитима, који су неговали праксу крштења верника (одраслих који лично и јавно исповеде своју веру), што је додатно утицало да преиспитају и свој став о крштењу и започну с праксом крштавања верника, дакле, оних који се вером, добровољно определе да ће служити Господу (изворна гр. реч за крштење је баптизо, одакле и реч баптисти). Тако је у Холандији, ова група енглеских сепаратиста, под вођством Смајта и Хелвиса, дошла до баптистичких уверења. Сада кад су схватили значај крштења, одлучили су да се покрсте на библијски, новозаветни начин, на основу јавног исповедања своје вере – подроњавањем. Прво забележено баптистичко богослужење ове групе баптиста одржано је 1609. године у Амстердаму (у изнајмљеној просторији иза једне пекаре, која још увек постоји), што се узима за почетак баптистичког покрета. Тако је прва баптистичка црква основана у Холандији од стране енглеских прогнаника, сепаратиста.

       Године 1611., део те групе, под вођством Томаса Хелвиса, вратио се у Енглеску, што се сматра почетком баптистичког покрета у Енглеској. Енглеска је још увек одисала прогонством верских сепаратиста, чему се Хелвис, без обзира на малобројност своје тек заживеле баптистичке цркве, супротставио својим кратким списом о нетолеранцији, под називом Кратка декларација о тајни неправде. Овим делом, први баптисти су започели своју борбу за потпуну верску слободу, што је постало једна од основних карактеристика баптиста где год су се касније појавили. Ова група баптиста, која је настала под вођством Смајта и Хелвиса, названа је генерални баптисти, због њиховог учења о откупљењу, по коме је оно загарантовано свакоме ко вером прихвати откупљујуће дело Исуса Христа.

       Године 1616., под вођством Хенрија Џејкоба, Џона Латропа и Хенрија Џесија (Хенрy Јацоб, Јохн Латхроп, Хенрy Јессy), у Лондону је основана баптистичка црква која није била у вези са Смајтом и Хелвисом, већ је настала у крилу мање радикалних сепаратиста, тзв. индипендентиста, који су се много чвршће држали калвинистичких уверења о посебном откупљењу само изабраних (енгл. партицулар атонемент). На тај начин настали су тзв. партикуларни баптисти. Обе групе, генерални и партикуларни баптисти, слагале су се око питања цркве као „окупљене заједнице”, крштавања само верника након јавног исповедања вере, и то подроњавањем и залагања за верске слободе, али су се разликовале по питању учења о спасењу, и то око питања, коме Бог додељује спасење, свима или само изабранима. Ове две групе су се и развијале засебно све до почетка 19. века, када су се спојиле у један баптистички покрет.

       Треба, такође, поменути да је крајем 17. века, у Енглеској, започела и трећа, али много слабија струја баптиста, под називом баптисти седмог дана. 1905. године, у Лондону је основана Светска баптистичка алијанса (БWА) која је удружила највећи део баптистичких покрета и савеза који су до тада настали широм света.

Tags: Baptisti, istorijat baptista, istorija baptista,

Хришћанска баптистичка црква Београд, ул. Слободанке Данке Савић бр. 33, (Звездара, код Цветкове пијаце)

Google мапа Хришћанске баптистичке цркве